Пошаљи документе на е-маил

Да би се то постигло, упозорио је, постоје претходне мјере које различити нивои власти у БиХ морају провести, укључујући доношење закона у Федерацији БиХ о социјалним давањима који би значио прелазак са система заснованог на правима на систем заснован на потребама да би се обуздала јавна потрошња.

На преговорима које је Шпирић описао као дуге и напорне извршена је детаљна процјена макроекономске ситуације и испуњавања преузетих обавеза по Писму намјере. Извршена је и процјена релевантних показатеља до краја 2009. и анализиране су корективне мјере.

Шпирић је рекао да се незнатно одступило од планираног дефицита због објективних околности, док су институције власти БиХ испуниле све обавезе из Писма намјере.

"Налази овог прегледа недвосмислено упућују на закључак да је наш финансијски систем сачувао стабилност, а за то дефинитивно дугујемо захвалност аранжману са ИМФ-ом, нагласио је Шпирић.

Оцијенио је да успјешан завршетак првог прегледа шаље сигнал Свјетској банци да појачано прати финансирање пројеката у БиХ, између осталог везано за консолидацију буџета. Такођер је навео да има најава и из Европске комисије да постоји могућност да ИПА фондови буду намијењени за консолидацију буџета.

Шпирић је закључио да је ово знак да људи у БиХ, када желе да се разумију, могу доћи до доброг рјешења.

Шеф Мисије ММФ-а у БиХ Костас Христоу казао је да је током преговора уложено много напора, али да је на крају постигнут договор.

И он је нагласио да ће, након што овај договор одобри управа ИМФ-а, а власти у БиХ подузму одређене мјере, Извршни одбор ИМФ-а моћи закључити овај преглед почетком наредне године. У том тренутку ће доћи до ослобађања друге транше предвиђене стенд бај аранжманом од 95 милиона евра.

Христоу је нагласио да нема прецизног датума за исплату друге транше, али ће уплата бити извршена одмах након што Извршни одбор ИМФ-а утврди да су бх. власти извршиле преузете обавезе.

Досадашње извршавање програма ИМФ-а Христоу је оцијенио задовољавајућим, иако је дошло до одређених проблема у погледу имплементације фискалне политике ове године.

"Али смо били у могућности да се договоримо о корективним мјерама које треба провести да се фискална политика врати на прави курс, рекао је он, додајући да је Мисија ИМФ-а овим прегледом осигурала да се веома јак пакет фискалних структуралних реформи покрене прије него што се изађе пред Извршни одбор ИМФ-а."

Одговарајући на новинарска питања о захтјевима ИМФ-а у социјалном сектору, Христоу је рекао да њихов циљ није да се ускрате средства сиромашнима, него учинити да трансфери буду упућени ка онима којима је помоћ потребна, а исто то важи и за пензионе фондове.

У првој фази ИМФ је инсистирао да се смањи укупна потрошња, што се могло урадити на разне начине, али од сада тражи боље усмјеравање трансфера према најугроженијим.

Слично је и са издвајањима за разне категорије борачке популације, што је главни фокус Свјетске банке, а не ИМФ-а, па Христоу није говорио детаљније о том проблему, а који је посебно изражен у Федерацији БиХ.

Нагласио је да је за ИМФ важно и да та издавања буду на одрживој основи. Ова давања су драматично расла у протеклих неколико година и у једном тренутку мора доћи до ревизије приматеља да би се осигурало да ли они испуњавају критерије те да се уради имовински цензус за приматеље.

За тај посао треба времена, али се мора почети, поручио је Христоу. (Фена)