• Остале странице
• Све вијести
• Прелимина и закљуцци Медународног монета ог фонда ...

Прелимина и закљуцци Медународног монета ог фонда (ММФ-а)

Мисија Медународног монетарног фонда(ММФ), предводена извршним директором Димитри Демекасом, боравила је у БиХ од 9. до 22. маја 2007. године ради годишњих консултација по цлану ИВ Статута ММФ-а. Мисија ММФ-а је предсједавајуцем Савјета министара др. Николи Шпирићу 22. маја 2007. године доставила Прелимина е закљуцке о консултацијама по цлану ИВ за 2007. годину, који су пренесени у цјелини: МЕдУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Консултације по цлану ИВ за 2007. годину Прелимина и закљуцци Економија је у 2006. години остварила добре резултате. Реални раст бруто домацег производа се процјењује на 6 посто. Цијене су нагло скоциле након уводења ПДВ-а прошле године, доводеци инфлацију на годишњем нивоу на 7,5%, но основни притисак цијена је био низак и инфлација се поцетком 2007. вратила на годишњу стопу од око 1 посто. ПДВ је донио високе приходе - од цега је велики дио једнократних прихода - што је довело до суфицита консолидоване генералне владе (укљуцујуци пројекте који се финансирају из страних извора) од 3 посто БДП-а. Иако проблеми са статистиком не дозвољавају прецизне процјене, јак раст извоза и смањење увоза је прошле године довело до смањења дефицита вањског текуцег рацуна на око 11 до 12 процената БДП-а. Овако добри резултати су одраз повољног вањског окружења и ефеката ранијих економских реформи. Трговацки партнери Босне и Херцеговине су искусили снажан раст, стварајуци могуцности за извоз. Цијене метала, кљуцног извозног артикла, на свјетским тржиштима су и даље расле. Ниске каматне стопе у свијету су олакшале финансирање дефицита текуцег рацуна платног биланса. На индустријску производњу и извоз кљуцних производа, попут целика и алуминија, је повољно утицала ранија приватизација и стране инвестиције у овом сектору. А успјешно уводење и примјена ПДВ-а су довели до позитивног финансијског исхода. Економски уцинак у 2007. це и даље бити позитиван, али неке старе дугороцне слабости економије у Босни и Херцеговини це се поново појавити. Пројекција је да це медународна економска клима и даље бити повољна. Инфлациони притисци це бити ограницени а раст це се наставити у трецој узастопној години, иако це садржај раста бити другацији: извоз, иако и даље знацајан, це успорити, а доци це до пораста домаце потрошње и инвестиција. У супротности са овим позитивним трендовима: • Вјероватно је да це се дефицит вањског текуцег рацуна платног биланса ове године продубити, јер це се веца потрошња и инвестиције огледати у повецању увоза, што је вец оцигледно из података за прва цетири мјесеца. • Није вјероватно да це економски раст довести до пада броја незапослених, нити це од њега једнаке користи имати сви сектори и региони у земљи. Нароцито због ограницене мобилности радне снаге, незапосленост у сиромашнијим крајевима це вјероватно и даље остати висока. • Неуспјех владе да се одупре трошковним притисцима це се одразити у наглом погоршању владиног баланса. Једнократни ефекти ПДВ-а це нестати, а на ред це ове године доци плацање рацуна за популистицка предизбо а обецања о вецим давањима, нароцито у Федерацији и кантонима. Стога, као што смо упозоравали током консултација по цлану ИВ у 2006. години, ако се не предузму озбиљне мјере с циљем контроле потрошње, акумулирани суфицит из 2006. године це испарити и генерална влада це забиљежити дефицит од 1 до 1,5 посто БДП-а у 2007. Сада је тренутак да се поцну рјешавати те дуготрајне слабости, док је вањска средина још увијек повољна, а раст се снажно наставља. Прошле године је та прилика пропуштена због избора и фокусираности доноситеља одлука на домацу политику. Али нове владе имају нови мандат и довољно времена пред собом и не би требали дозволити да се опет пропусти оваква прилика. Побољшање статистицких података је предуслов за успјешно управљање економијом. Сарадња измеду институција за статистику и других прикупљаца података је неадекватна. Дугороцно, рјешење је у уједињавању одвојених статистицких институција. У медувремену, треба ојацати координацијску улогу Савјета за статистику а управе три институције за статистику требају ојацати медусобну сарадњу. Побољшање статистике националних рацуна и цијена, које се припрема вец извјесно вријеме, треба што прије провести. Успркос одреденом напретку, упо о опстају велики проблеми у смислу правовремености и обухвацања статистике генералне владе. У области статистике платног биланса није било осјетног напретка, и ми поново апелирамо на Централну банку БиХ да побољша ове податке, нароцито у вези дознака из иностранства. Увести ред у јавне финансије Фискална политика је једини инструмент макроекономске политике у систему валутног одбора. Током наших разговора постало је јасно да многи наши сагово ици на буџет гледају искљуциво као на инструмент испуњења социјалних циљева владе. Буџет наравно то и јесте, али је такоде и средство макроекономске политике--и то једино такво средство које Босна и Херцеговина има на располагању. А узимајуци у обзир високи дефицит текуцег рацуна, фискална политика за свој прима и циљ треба имати осигуравање макроекономске стабилности. • Током ове године, владе требају хитно дјеловати да на најмању могуцу мјеру сведу погоршање баланса опште владе из 2006. године. За то би било потребно (1) да оба ентитета испоштују план расхода у својим првобитним буџетима; и (2) да Влада Федерације подузме мјере у правцу компензирања дефицита до којих це вјероватно доци у кантоналним буџетима, а који би могли изности 130 милиона КМ. Ми подржавамо консолидацију разлицитих закона који третирају права демобилизираних војника и бораца у Федерацији, али то можда неце бити довољно да се остваре неопходне уштеде. • Генерална влада треба средњороцно одржавати баланс. Одржавање избалансираног буџета (укљуцујуци и инвестицијске пројекте који се финансирају из вањских извора) уз истовремено смањење пореских терета и омогуцавање приоритетних инвестиција у инфраструктуру це захтијевати знацајно смањење расхода на свим нивоима власти. Има доста могуцности за уштеде у социјалним трансферима, јавној управи и субвенцијама, као што је наведено у новом Прегледу јавне потрошње који је објавила Свјетска банка. • Одржавање добре фискалне позиције це бити још теже ако се приход од ПДВ-а смањи. • Рокови рјешавања унутрашњих потраживања од владе би требали бити у складу са фискалном одрживошцу. Предложени амандмани на закон који се односи на стару девизну штедњу би се требали одбацити, процес верификације убрзати, а потенцијалне обавезе које проистицу из правоснажних пресуда оцијенити. Закон о реституцији би требало усвојити да би финансијску надокнаду ускладио са дугороцном могуцношцу отплате из буџета. Приходи од приватизације су и могуцност и изазов. РС и—надајуци се ускоро—Федерација це добити велике износе прихода од приватизације. Та средства би се требала користити за дугороцну економску корист. Обје ентитетске владе нас увјеравају да немају намјеру финансирати текуце расходе из средстава приватизације. За што би их требали користити? • Прва најбоља употреба би била финансирање уводења потпуно финансираних пензијских ступова, како је планирано у РС. • Користити их за инвестирање у инфраструктуру је друга најбоља опција, која је подложна и ризику: није јасно да ли ентитети имају управне капацитете неопходне да би се осигурало мудро инвестирање тих средстава. • Кориштење за финансирање развоја приватних предузеца у “стратешким секторима” није добра опција: ако се пословно окружење побољша, приватни сектор би требао бити у могуцности да то постигне без владине потпоре; ако не, владина потпора неце пуно знацити а новац це се потрошити узалуд. Поред тога, огромни приходи од приватизације могу комплицирати управљање ликвидношцу у финансијском систему и угрозити макроекономску стабилност. Да би се то избјегло, ентитетске владе би требале депоновати те приходе изван земље или у ЦББиХ док не доде вријеме да се потроше, а њихово кориштење распоредити током времена. Ангажирање приватног сектора у изградњи путева би требало охрабрити, али то носи и ризике. Концесије и партнерство измеду јавног и приватног сектора су добар нацин побољшавања путне инфраструктуре кориштењем ресурса из приватног сектора. Али ови споразуми могу резултирати знацајним будуцим финансијским обавезама за владу. Ми препоруцујемо опрез и —као и другдје у регији—спремни смо помоци Босни и Херцеговини са нашом техницком експертизом у изградњи одговарајуцег рацуноводственог и институционалног оквира за партнерства измеду јавног и приватног сектора. Фискална политика неце постици своје циљеве ако се институције и управљање не побољшају. Фискалне институције у Босни и Херцеговини су расцјепкане и не промовирају политику координације. Закони о задуживању, дугу и гаранцијама су добродошли као корак напријед, али постоји велики дио незавршеног посла у тој области. • Осигурати цврсте законске основе за Фискално вијеце. Усвајање нацрта закона изгледа да је одложено процедуралним неспоразумима. Позивамо владе да ријеше недостатке нацрта (проширити дефиницију прима ог баланса ради укљуцења капиталних расхода и пооштрити казне у слуцају непоштивања), разријешити процедурална питања, и усвојити закон што је прије могуце. • Постици споразум о формули за расподјелу прихода која уважава три принципа која је предложио Предсједавајуци Управног одбора Управе за индиректно опорезивање: једноставност, јасност и праведност (варирање у пореским приходима би сви требали подједнако дијелити). Недавна одлука ОХР-а у вези удјела у приходима за Дистрикт Брцко није у складу са овим принципима. • Зауставити ширење ванбуџетских фондова и ванбуџетских агенција. Планови ентитетских влада да прошире постојеце или оснују нове фондове или агенције ван буџета би смањили транспарентност и одговорност у њиховом пословању, као и контролу владе над употребом новца пореских обвезника. У сваком слуцају, активности тих агенција би се требале укљуцити у статистику опцег владиног сектора. Ојацати финансијску одрживост Иако темпо експанзије кредита сам по себи није посебно забрињавајуци, неки аспекти овог феномена заслужују вецу пажњу одговорних за доношење политика. Проширење регистра кредита на физицка лица је за сваку похвалу. Али под притиском конкуренције, комерцијалне банке се могу изложити вецем кредитном ризику. Иако још увијек изгледа да је ризик релативно низак, постоје високе концентрације истог у неким банкама. цињеница да се неке велике банке више пута новцано кажњавају за кршење пруденцијалних правила такодер сугерира да су казне прениске. Штавише, текуци прописи стварају пристрасност у корист банака које се задужују вани да би финансирале кредитну експанзију. Да би се ријешила ова питања, предлажемо двјема ентитетским агенцијама за супервизију да: • Пооштре класификацију кредита стављањем кредита који касне са отплатом више од 30 дана у категорију Ц, у складу са најбољом медународном праксом. Ова мјера би се требала увести постепено током сљедецих 12-18 мјесеци да би се осигурало довољно времена комерцијалним банкама да прилагоде своје пословање. • Повецају новцане казне за непоштивање пруденцијалних прописа. • Постепено олакшати услове за роцну ускладеност измеду активе и пасиве банака да би се ослабила веза измеду експанзије кредита и иностраног задуживања омогуцујуци банкама да финанцирају кредитну експанзију краткороцним домацим депозитима. Неопходна је јединствена агенција за супервизију банака. Сви у у Босни и Херцеговини се слажу да је уједињене супервизије потребно за растуци банкарски систем у земљи. Јединствена, неовисна и ефикасна супервизија, било у ЦББиХ или у посебној агенцији, би ојацала финансијски сектор и била од користи за економију у оба ентитета. То би такодер омогуцило закљуцивање меморандума о разумијевању са кљуцним иностраним супервизорима. Но, попут других мјера економске политике, и ова одлука је талац домаце политике. Ми позивамо органе власти да размотре ово питање прима о са техницког и економског аспекта. Како смо навели у закљуцку прошлогодишњих консултација по цлану ИВ, ми цемо наставити пружати помоц која је потребна да би се нацинио напредак у овој области. Све док надзор над банкарским системом не буде уједињен, ми апелирамо на ЦББиХ да преузме активнију улогу у смислу координације супервизије банака. ЦББиХ, уз помоц ММФ и Европске централне банке, побољшава своје механизме мониторинга и анализе финансијског сектора. Заједно са супервизорима, требала би успоставити систематски нацин размјене информација и организовати редован дијалог на нивоу одговорних званицника. Такодер, ЦББиХ би требало да користи ове побољшане аналитицке капацитете, као и своје овласти, да би обавјештавала органе власти, банке и јавност о питањима финансијске стабилности. Мада су ови кораци неопходни, они не елиминирају потребу за јединственом супервизијом банака. Довршити стварање јединственог економског простора Неколико посљедњих година дошло је до знацајног економског приближавања измеду два ентитета али постоји врло мало ства е интеграције. Економија у РС је опценито достигла ниво Федерације у смислу прихода по глави становника, цијена за основне робе, и плаца. Док је ово приближавање један природан ток догадјаја, ипак, само мали број знакова указује на економску интеграцију измеду два Ентитета, па цак и измеду кантона у Федерацији. Мобилност радне снаге је врло ограницена, што доводи до постојаних разлицитих стопа незапослености меду регијама, а ту су и безбројне регулато е и административне баријере које спријецавају мобилност предузеца и услуга широм земље. Ово не само да обнавља разлике измеду регија вец и коци развој земље у цјелини. Да би се ситуација поправила, органи власти би требали: • Хармонизирати порезе на добит предузеца и порезе на приход градана. Порез на добит предузеца је 10 процената у РС а 30 процената у Федерацији, пореска основица је разлицита. Ово отежава пословање у оба ентитета. • Хармонизирати основицу за доприносе на плаце које плацају послодавци те строго надзирати поштивање тих одредби у оба ентитета. • Олакшати мобилност радне снаге тиме што це: (1) усвојити амандмане на законе о раду како би се зауставила акумулација потраживања по основу плаца у слуцајевима гдје радници нису ефективно запослени од стране предузеца, те како би се омогуцило радницима да промјене послодавца без првобитног поравнања постојецих потраживања; и (2) хармонизирати и осигурати преносивост пензионог и здравственог осигурања. У току овог процеса, треба провести реформу како пензионог тако и здравственог система како би се обезбједила дугороцна одрживост истих. • Побољшати пословни амбијент тиме што це поједноставити процедуре за добијање дозвола, смањити регулато а оптерецења, и поједноставити инспекцијски рад. Ово је главна препрека развоју приватног сектора и отварању нових радних мјеста, која потискује пословне активности у неформални сектор. РС је вец поцела остваривати напредак у овој области уз помоц УСАИД-а. • Хармонизирати законе о хартијама од вриједности и предузецима, како би се олакшала мобилност капитала и развој тржишта капитала. * * * * * Новији позитивни економски трендови говоре у прилог жилавости приватног сектора у Босни и Херцеговини. Како би се одржао овај развој те како би се помогло да привреда оствари свој пуни потенцијал, они који одлуцују о политикама би требали искористити свој нови мандат који су добили од бираца и запоцети са рјешавњем неускладености и слабости у јавном сектору. Горе наведене смје ице би могле представљати основу за економски програм влада. Сарајево, 22. мај 2007.године ИНТЕРНАТИОНАЛ МОНЕТАРY ФУНД БОСНИА АНД ХЕРЗЕГОВИНА 2007 Артицле ИВ Цонсултатион Прелиминарy Цонцлусионс Тхе ецономy перформед стронглy ин 2006. Реал ГДП гроwтх ис естиматед ат 6 перцент. Прицес сургед фоллоwинг тхе интродуцтион оф тхе ВАТ, брингинг авераге аннуал инфлатион то 7½ перцент ласт yеар, бут ундерлyинг прице прессурес wере лоw анд инфлатион рету ед то ан аннуал рате оф абоут 1 перцент ин еарлy 2007. Тхе ВАТ yиелдед хигх ревенуес—а ларге парт оф wхицх wас оне-офф—леадинг то а цонсолидатед генерал гове мент сурплус (инцлудинг фореигн-финанцед пројецтс) оф 3 перцент оф ГДП. Анд алтхоугх проблемс wитх статистицс прецлуде ан аццурате ассессмент, стронг еxпорт гроwтх анд субдуед импортс редуцед тхе еxте ал цуррент аццоунт дефицит ласт yеар то ан естиматед 11 12 перцент оф ГДП. Тхис стронг перформанце рефлецтед а бенигн еxте ал енвиронмент анд тхе еффецтс оф паст ецономиц реформс. Гроwтх ин Босниа & Herzegovina’s trading partners was strong, creating opportunities for exports. World prices of metals—a key export—rose further. Low world interest rates facilitated the financing of the current account deficit. Industrial production and exports of key products, such as steel and alumina, benefited from past privatization and foreign investment in these sectors. And the successful introduction and administration of the VAT led to the good fiscal outcome. Economic performance in 2007 will continue to be good, but some long-standing weaknesses of the economy of Bosnia & Herzegovina will re-surface. The international economic environment is projected to remain favorable. Inflation pressures will remain contained and the recent growth will continue for the third year in a row, although the composition of growth will be different: exports, though still strong, will slow down, while domestic consumption and investment will rise. In contrast to these positive trends: • The exte al current account deficit is likely to widen somewhat this year, as higher consumption and investment will translate into higher imports, as is already evident in the data for the first four months. • Economic growth is not likely to make a significant dent in unemployment and will not benefit all sectors and regions of the country equally. In particular, because labor mobility is limited, unemployment in depressed areas is likely to remain high. • The gove ment’s failure to resist spending pressures will be reflected in a sharp deterioration of the gove ment balance. The one-off effects of the VAT will disappear while the bill for populist pre-election spending increases—most notably by the Federation and cantonal gove ments—will come due this year. Therefore, as we had wa ed at the time of the 2006 Article IV consultation, unless bold measures are taken to control spending, the accumulated surpluses from 2006 will evaporate and the general gove ment will register a deficit of 1 1½ percent of GDP in 2007. Now is the time to start addressing these long-standing weaknesses, while the exte al environment is still positive and growth continues to be strong. Last year, this opportunity was missed because of the elections and the absorption of decision-makers with domestic politics. But the new gove ments have a fresh mandate and a long time horizon and should not let this opportunity slip again. Improving statistical data is a prerequisite for successful economic management. Cooperation among statistical agencies and other data providers is inadequate. In the long run, the answer lies in unifying the separate agencies. In the meantime, the coordinating role of the Statistical Council should be strengthened and the managements of the three agencies should enhance cooperation. Improvements in national accounts and price statistics, under preparation for some time now, should be implemented as quickly as possible. Despite some progress, major problems in the timeliness and coverage of general gove ment statistics persist. There has been very little progress in the area of balance of payments statistics, and we again urge the CBBH to improve these data, particularly for remittances. Put order in the public finances Fiscal policy is the only macroeconomic policy instrument under the currency board. During our discussions, it became clear that many of our counterparts see the budget mainly as an instrument for pursuing the gove ment’s social goals. The budget is, of course, all this, but it is also a macroeconomic policy tool—indeed the only such tool available to Bosnia & Herzegovina. And given the high exte al current account deficit, fiscal policy should be primarily aimed at ensuring macroeconomic stability. • In the rest of this year, the gove ments should act urgently to minimize the deterioration in the general gove ment balance from 2006. This would require (1) both Entities to stick to the spending plans in their original budgets; анд (2) тхе Федератион гове мент то таке меасурес то оффсет тхе дефицитс ликелy то арисе ин цантонал будгетс, wхицх цоулд амоунт то КМ 130 миллион. Wе суппорт тхе цонсолидатион оф тхе вариоус лаwс деалинг wитх демобилизед солдиерс’ анд ветеранс’ бенефитс ин тхе Федератион, бут тхис маy нот бе суффициент то yиелд тхе реqуиред савингс. • Тхе генерал гове мент схоулд маинтаин а баланце овер тхе медиум терм. Кеепинг а баланцед будгет (инцлудинг фореигн финанцед инвестмент пројецтс) wхиле редуцинг тхе таx бурден анд макинг роом фор приоритy инфраструцтуре инвестмент wилл реqуире сигнифицант цутс ин еxпендитурес ат алл левелс оф гове мент. Тхере ис ампле сцопе фор савингс ин социал трансферс, публиц администратион, анд субсидиес, ас идентифиед ин тхе рецент Wорлд Банк Публиц Еxпендитуре Ревиеw. • Маинтаининг а прудент фисцал поситион wилл бе алл тхе море диффицулт иф тхе ВАТ ревенуе ис еродед. • Тхе термс оф сеттлинг доместиц цлаимс агаинст тхе гове мент схоулд бе цонсистент wитх фисцал сустаинабилитy. Тхе пропосед амендментс то тхе лаw деалинг wитх фрозен фореигн цурренцy депоситс схоулд бе рејецтед, тхе верифицатион процесс аццелератед, анд тхе потентиал лиабилитy фром енфорцеабле јудгментс ассессед. Анд а лаw он реститутион схоулд бе адоптед то лимит финанциал цомпенсатион ин лине wитх тхе будгет’с лонг-терм абилитy то паy. Приватизатион рецеиптс аре ботх ан оппортунитy анд а цхалленге. Тхе РС анд—хопефуллy соон—тхе Федератион wилл рецеиве ларге амоунтс оф приватизатион ревенуе. Тхесе фундс схоулд бе усед фор тхе лонг-терм бенефит оф тхе ецономy. Ботх Ентитy гове ментс ассуред ус тхеy до нот интенд то усе тхем то финанце цуррент спендинг. Wхат схоулд тхеy усе тхем фор? • Тхе фирст бест wоулд бе то усе тхем то финанце тхе интродуцтион оф фуллy-фундед пенсион пилларс, ас планнед ин тхе РС. • Усинг тхем фор инвестмент ин инфраструцтуре ис а сецонд бест оптион анд хас рискс: ит ис нот цлеар тхат тхе Ентитиес хаве тхе административе цапацитy то енсуре тхат тхесе фундс аре инвестед wиселy. • Усинг тхем то финанце привате бусинесс девелопмент ин “стратегиц сецторс” ис нот а гоод оптион: иф тхе бусинесс енвиронмент ис импровед, тхе привате сецтор схоулд бе абле то аццомплисх тхис wитхоут гове мент суппорт; иф нот, гове мент суппорт wилл маке литтле дифференце анд тхе монеy wилл бе wастед. Ин аддитион, сизеабле приватизатион ревенуе маy цомплицате лиqуидитy манагемент ин тхе финанциал сyстем анд јеопардизе мацроецономиц стабилитy. То авоид тхис, тхе Ентитy гове ментс схоулд депосит тхесе рецеиптс аброад ор wитх тхе ЦББХ унтил ит ис тиме то спенд тхем, анд спреад оут тхеир усе овер тиме. Привате сецтор инволвемент ин роад буилдинг схоулд бе енцоурагед бут хас рискс. Цонцессионс анд публиц-привате партнерсхипс аре а гоод wаy то импрове тхе роад инфраструцтуре утилизинг привате сецтор ресоурцес. Бут тхесе агреементс цан ресулт ин сигнифицант футуре лиабилитиес фор тхе гове мент. Wе рецомменд цаутион анд—ас елсеwхере ин тхе регион—аре реадy то ассист Босниа & Herzegovina with our technical expertise in building the appropriate accounting and institutional framework for public-private partnerships. Fiscal policy will not achieve its goals unless institutions and management are improved. Fiscal institutions in Bosnia & Herzegovina are fragmented and do not promote policy coordination. The laws on gove ment debt and borrowing are a welcome step forward, but there is major unfinished business in this area. • Provide a firm legal basis for the Fiscal Council. Adoption of the draft law seems to be delayed by procedural disagreements. We urge the gove ments to address the shortcomings of the draft (expand the definition of the primary balance to cover capital spending, and strengthen the penalties in case of noncompliance), resolve procedural issues, and adopt the law as quickly as possible. • Agree on a revenue allocation formula that respects the three principles put forward by the Chairman of the Gove ing Board of the Indirect Tax Authority: simplicity, clarity, and fai ess (upside and downside fluctuations in tax revenue should be shared equally by all). The recent OHR decision on the revenue share of the District of Brcko is not consistent with these principles. • Stop the proliferation of extra-budgetary funds and off-budget agencies. Entity gove ments’ plans to expand or create new funds or agencies off-budget would reduce the transparency and accountability of these operations, as well as the gove ment’s control over the use of taxpayers’ money. In any event, the activities of these agencies should be included in the statistics of the general gove ment sector. Strengthen financial stability While the pace of credit expansion per se is not a major conce , certain aspects of this phenomenon need the close attention of policy-makers. The extension of the credit registry to individuals is a welcome step. But under the pressure of competition, commercial banks may be taking on higher credit risk. While this risk still appears to be relatively small, it may be concentrated in some banks. The fact that some large banks are repeatedly fined for violations of prudential rules also suggests that the fines are too low. Moreover, current regulations create a bias in favor of bank borrowing from abroad to finance credit expansion. To address these conce s, we recommend the two Entity supervisory agencies to: • Tighten loan classification by moving loans with payments overdue more than 30 days to category C, in line with best international practice. This measure should be introduced gradually over the next 12-18 months to provide sufficient time to commercial banks to adjust their practices. • Raise the fines for noncompliance with prudential regulations. • Relax gradually the maturity matching requirement between banks’ assets and liabilities in order to weaken the link between credit expansion and foreign borrowing by allowing banks to finance the former with shorter-term domestic deposits. A unified bank supervision agency is necessary. No-one in Bosnia & Herzegovina disagrees with the principle that unifying supervision is needed for what is increasingly a country-wide banking system. A single, independent, and effective supervisor, either at the CBBH or in a separate agency, would strengthen the financial sector and benefit the economy of each Entity. It would also allow the conclusion of Memoranda of Understanding with key foreign supervisors. But like other economic policy measures, this decision is hostage to domestic politics. We urge the authorities to consider this issue primarily on technical and economic grounds. As we noted at the conclusion of last year’s Article IV consultation, we will continue providing assistance as needed to make progress in this area. Until supervision is unified, we encourage the CBBH to play a more active role in coordinating supervision. The CBBH, with assistance from the IMF and the European Central Bank, is upgrading its monitoring and analysis of the financial sector. Together with the supervisors, it should set up a systematic way to share information and establish regular dialogue at a senior level. It should also use this upgraded analytical capacity, as well as its authority, to inform the authorities, the banks, and the public about issues of financial stability. While these steps are necessary, they do not remove the need for unified bank supervision. Complete the creation of a single economic space The last few years have seen significant economic convergence between the two Entities but little real integration. The economy of the RS has broadly caught up with that of the Federation in terms of income per capita, prices for basic goods, and wages. While this convergence is a natural development, there are few signs of economic integration between the two Entities, and even across the cantons of the Federation. Labor mobility is very limited, leading to persistent unemployment differentials between regions, and there is a myriad of regulatory and administrative barriers to the mobility of companies and services across the country. This not only perpetuates the differences between regions but also holds back the development of the country as a whole. To redress this, the authorities should: • Harmonize corporate and personal income taxes. Corporate income taxes are 10 percent in the RS but 30 percent in the Federation, and the tax base is different. This makes it hard to do business in both Entities. • Harmonize the base for employers’ contributions on wages and enforce vigorously compliance in both Entities. • Facilitate labor mobility by (1) amending labor legislation to stop the accumulation of wage claims in cases where workers are not effectively employed by the company and allow workers to switch employers without first having to settle existing claims; анд (2) хармонизинг анд енсуринг тхе портабилитy оф пенсион анд хеалтх бенефитс. Ин тхе процесс, реформ тхе пенсион анд хеалтх сyстемс то енсуре тхеир лонг-терм виабилитy. • Импрове тхе бусинесс енвиронмент бy стреамлининг тхе процессес фор обтаининг пермитс, редуцинг тхе регулаторy бурден, анд симплифyинг инспецтионс. Тхис ис а мајор обстацле то привате сецтор девелопмент анд јоб цреатион, анд пусхес ацтивитy инто тхе информал сецтор. Тхе РС хас стартед макинг прогресс ин тхис ареа ассистед бy УСАИД. • Хармонизе тхе лаwс он сецуритиес анд цомпаниес то фацилитате цапитал мобилитy анд цапитал маркет девелопмент. * * * * * Тхе рецент поситиве ецономиц трендс хигхлигхт тхе ресилиенце оф тхе привате сецтор ин Босниа & Herzegovina. To sustain this development and help the economy realize its full potential, policy-makers should take advantage of their new mandate from the electorate to start addressing the imbalances and inefficiencies in the public sector. The policies outlined above could form the basis of the gove ments’ economic program. Sarajevo, 22 May 2007